Matricaria chamomille L.


Самоникла камилица расте у равницама и у планинским пределима.Пошто подноси алкална земљишта успева на слатинама бивше републике Југославије и Мађарске,а налази се и на земљиштима киселе,неутралне и базичне реакције. Утврђено је да најбољи принос камилица даје ако земљиште има рН 7-8,2, што значи да на неутралном и слабо алкалном земљишту најбоље успева.



Морфолошке и физиолошке одлике камилице.


Камилица је једногодишња зељаста биљка,висине 30-60 cm.Висина зависи од земљишта на коме се биљка налази.На војвођанским слатинама висина камилице не прелази 25-30 cm,а на нормалним земљиштима расте и до 60 cm. Лишће камилице је вишеструко перасто дељено,јако урезано и влакнасто. Стабљика је разграната. Цветна главица је пречника 1,5-2,5 cm,а састоји се од много збијених цветова учвршћених на широкој ложи. По ободу главица има 15-18 језичастих белих латица у зракастом распореду. Дужина ових латица је 4-8 mm,а ширина 2-3 mm. Жути цевасти или фертилни цветићи су левкастог облика, при дну срасли у цев. Цвет има карактеристичан пријатан мирис,а укус мало нагорак и ароматичан. Цвета крајем априла и маја. Једном цвету за његов пуни ртазвој потребно је 20-25 дана.


Поред праве камилице /Matricarie chamomille L./ постоје и друге врсте рода Matricariae, које немају исто формакодинамско својство као камилица. Од постојећих врста,са којима је могућа замена праве камилице,наводимо:Matricaria maritima L. и M.diskoidea. Обе ове врсте су по свом изгледу веома сличне камилици. Разликују се од ње јер немају карактеристичан пријатан мирис и нагорак укус.


Друга карактеристика која искључује замену је што права камилица има шупљу цветну ложу, док остале врсте у просеку цвета немају шупљину.



Хемијски састав и употреба камилице.


Камилица се гаји ради добијања цветних главица. Последњих година се производи и етарско уље,које се добија дестилацијом камилице у цвету. Цвет камилице се употребљава у народној и научној медицини као неотровно и нешкодљиво средство протоив упала коже и слузокоже. Даје се за лечење разних опекотина и рана, за испирање очију и др. Прање главе јаким чајем камилице оболелом корену косе.


Етерско уље употребљава се у медицини, фармацији, а последњих година са успехом у козметици и хемијској индустрији. Садржај етарског уља у камилици је прилично неуједначен. Наша камилица има етарског уља у границама од 0,2 до 1 %. Гајена има већи проценат етарског уља од самоникле. Главни састојак уља је азулен,који је носилац карактеристичне плаве боје уља.Од садржаја азулена зависи квалитет уља.


Осим за подмирења наших потреба,камилица је веома важан извозни артикал.До пре петнаест година бивша Југославија је била једна од највећих извозника камилице.



Услови успевања камилице.


Камилица као самоникла биљка јавља се на северу Европе,па готово до крајњег југа,она за развој захтева умерено влажну и топлу климу.Уколико су климатски услови повољнији, утолико је њен принос већи.На ниске температуре је веома отпорна.


У погледу земљишта камилица не поставља неке одређене услове. Може да се гаји на свим земљиштима, како на плодним и богатим, тако и на сиромашним. Као самоникла код нас се јавља на заслањеним земљиштима Војводине. Због тога се до недавно погрешно сматрало да камилица најбоље успева на заслањеним земљиштима. Касније је утврђено да камилица најбоље приносе даје на нормалним земљиштима, али да добро успева и на заслањеним.



Гајење камилице


Плодоред.

Камилица подноси монокултуру, наиме,може да се гаји две до три године узастопно на истом земљишту. Гајење камилице неколико година на истом месту препоручује се зато јер је сетва појединих година несигурна,па се систем заливађивања сматра као најповољнији начин гајења.


Камилица се заливађује тако што се после бербе преостали цветови оставе да дозру. После зрења цветови се не беру, него се парцела једном или два пута подрља тешком дрљачом. Дрљача омлати преостало семе, растури га по њиви и помеша са земљом. Када је ово урађено, ако у међувремену није било кише, парцелу треба једном или два пута залити. До јесени на истом пољу нићи ће нова камилица.У пролеће наредне године доноси редовно цвет. Камилица гајена као монокултура обавезно се мора ђубрити комбинованим минералним дјубривима NPК.



Обрада земљишта.


Земљиште за камилицу треба припремити током лета, а најкасније до почетка јесени, тј.у септембру. Нарочито је важно да се земљиште што раније обради у оним крајевима где нема довољно атмосферских талога. Према томе, обрађивање земљишта треба отпочети одмах после скидања предходног усева.


Дубина орања за камилицу, ако се гаји на слатинама, не треба да пређе 10-15 cm. Орањем на већој дубини изваљују се велике бусе и грудве, које се касније површинском обрадом тешко могу да уситне. Осим тога, постоји и опасност да се дубоким орањем испрана натријумова со врати у горње слојеве земљишта, па да се на тaј начин још више заслани.


На нормалним земљиштима за камилицу се оре до 30 cm. дубине. При обрађивању земљишта за камилицу највећу пажњу треба посветити уништавању коровских биљака. Камилица, која се на истом месту гаји више година, обично је прилично закоровљена. Нарочито велику штету могу да јој начине вишегодишњи корови, као и они са широком лисном површином /горушица/.



Ђубрење


На нормалним и богатим земљиштима камилицу не треба ђубрити минералним ђубривима, јер је ђубрена камилица бујна, па је берба знатно отежана.На сиромашним земљиштима, као и на слатинама, довољно је да се са сетвом унесе 150-200 kg/hа. минералног ђубрива NPК 3 x 15.



Сетва.


Камилица се сеје у јесен и у пролеће. За наше прилике јесења сетва је боља и сигурнија од пролећне. Јесења сетва је почетком или средином септембра. Недостатак ове сетве што је септембар обично у нас месец без већих падавина, па се дешава посејано семе не никне због недостатка влаге. Уколико семе добије довољно влаге, за 8-10 дана почиње да клија. Ако јесен није сува, младе биљке до зиме ојачају и такве презиме.


Ако нисмо успели да камилицу посејемо у јесен, онда се сетва обавља рано у пролеће. Пролећна сетва је крајем фебруара или почетком марта, односно чим се може ући у њиву. Камилица се сеје омашке или у редове машинским путем, односно сејалицом за пшеницу. Растојање између редова треба да износи 30-35 cm. Камилица се сеје са материјалом као што је песак или прекрупа од кукуруза и то у односу 1:3. После сетве врши се ваљање лаким ваљком да би се семе приљубило уз зељиште. Количина семена потребна за један хектар зависи од употребне вредности семена. При чистоћи од 90% и клијавост од 80% довољно је 4-5 kg. семена за сетву једног хектара.



НЕГА КАМИЛИЦЕ

Нега камилице је окопавање,плевљење и прихрањивање.Ако је сејана омашке,онда се нега састоји само у плевљењу и прихрањивању.


Плевљење.

Камилица за бербу пристиже рано, док корови још нису кренули, тј.од почетка до краја маја, па борба против корова не изискује много напора. Једино прскање против корова крајем марта и евентуално плевљење крупнијих корова средином априла била би цела нега ове културе у току године.



Прихрањивање.

Прихрањивање камилице треба да се обави што раније у пролеће и то са малом дозом азотних ђубрива.Препоручује се да се на 1 hа,примени 100-120 kg/hа, КАNа-27%N. Прихрањује се само она камилица која је посејана на слабо продуктивним земљиштима.



Болести и штеточине.

Од болести на камилици је запажена врста пламењаче /Perenospora leptosperma/,која је забележена и на другим припадницима фамилије Compositae. У култури камилице ово обољење до сада није запажено у већим размерама, тако да се његово сузбијање не поставља као проблем.

Од штеточина треба споменути ларве једног сјајника /Olibrus aeneus/ који изгриза унутрашњост цветних главица,али ни ова штеточина није у нас запажена у већим размерама. Неке врсте пужева голаћа /Limax sp./ користе камилицу за исхрану,насупрот ранијим схватањима по којима су биљке које садрже етарско уље, алкалоиде и сличне материје биле заштићене од њих.

Осушен цвет камилице нападају неке складишне штеточине,од којих је најзапаженија гусеница пламенца сувог воћа /Plodia interpunctella/.



Берба.

Камилица се гаји ради добијања цветних главица. Цветање камилице почиње крајем априла,а завршава се знатно касније. Највећи проценат етарског уља у цветним главицама налази се у фази пуног цветања. Камилица не цвета истовремено,па се жетва продужава за дужи временски период. Још затворене или напола отворене цветне главице не треба брати, јер им је садржај етерског уља мањи него кад су цветови потпуно отворени. Најбоље је ако се берба обави када беле латице заузму водораван положај. Берба се обавља ручно, помоћу нарочито за то направљених чешљева. Берба камилице обично почиње у зору и бере се све док дан не отопли. Касније убрана камилица се лако угреје и долази до губљење квалитета.Пре сушења камилица се решета на ситима одговарајућих димензија /12-15 mm/,и на тај начин се врши класификација.

Осим ручне бербе,последњих година,почиње да се уводи у производњу и комбајн /берач/ за камилицу.Међутим, он је за сада још у фази испитивања.



Сушење.

Обрана камилица се суши у термичким сушарама и сличним промајним местима. Ако се камилица суши по таванима онда се она распростре у што тањем слоју и тако оставља док се не осуши. За време сушења камилица се не преврће да се не би издробила. У термичким сушарама суши се на температури 30-35 степени °С. На већој температури се брже суши, али знатно губи боју и садржај етарског уља, па на тај начи и трговачку вредност.

Време сушења зависи од температуре просторије у којој се камилица суши,као и од дебљине слоја. Природно сушење може да траје 7-10 дана. У термичким сушарама сушење је много краће. Однос сушења,тј.однос свеже камилице према сувој може бити различит и креће се од 4:1 до 6:1. Код нас су, како произвођачи тако и стручњаци прихватили да се од 6 kg свеже цветних главица добије 1 kg сувих.

Добро осушена камилица пакује се у сандуке који су са унутрашње стране обложени папиром.Овако упакована чува се на сувом, хладном и промајном месту. И поред тога што је правилно упакована и чувана,камилицу треба продати још у току исте године.Стара камилица губи природну боју, карактеристичан мирис, дроби се, а и подлеже кварењу.



Прерада.

Осим цветова камилица се последњих година гаји и ради добијања етерског уља.Уље је нашло велику примену у фармацији, а нарочито у козметичкој индустрији. Наше етарско уље од камилице веома је тражено због великог садржаја азулена и каректеристичног и пријатног мириса. Камилица се дестилише у у стандардним апаратима као и остало ароматично биље.Код нас постоје три групе квалитета камилице.



Принос.

Код нас камилица почела да се гаји од недавно,па због тога немамо нека велика искуства са њом.Истраживачки рад на пољу испитивања могућности гајења камилице,као и њених приноса,започет је недавно. Ипак утврђено је да се принос гајене камилице код нас креће у следећом границама:


-принос сувих цветних главица 700-1.200 kg/hа;
-принос сирових цветни главица 5.000 – 6.500 kg/hа;
-принос семена камилице 100 – 120 kg/hа;
-принос етарског уља 2,5 – 3 kg/hа.



дипл.инг.пољ.Миленковић Новица